ivanmilke

Jedina stvar koju treba da znate o ACTA-i

In Prevodi on 28. January 2012. at 13:42

Svest o ACTA-i raste, a i sama debata se konačno zagreva. Međutim, u takvim velikim, zamršenim i namerno komplikovanim dokumentima, kako odrediti da li su oni dobri ili loši? Ispostavlja se da postoji veoma jednostavan način da to saznate.
Najlakši način da se utvrdi priroda ACTA-e ne dolazi iz samog dokumenta, već iz ponašanja ljudi koji se za ACTA-u zalažu.
Svi koji su uključeni u donošenje i ubrzavanje ovog sporazuma insistirali su na tome da to neće doneti nikakve promene, čak neće zahtevati ni bilo kakve promene u zakonu (eventualno neke zakone o robnim markama, u Švedskoj), ali sve u svemu, insistiraju da to nije velika stvar.
U isto vreme, isti ti ljudi svom snagom podržavaju njegovo usvajanje. Ključno pitanje se nameće samo :
Ako ACTA ne menja ništa, zašto se toliko zalažu za njeno usvajanje, kao da njihov život zavisi od toga?
I ta kontradikcija, sama po sebi, dovoljna je da se otkrije cela ACTA i šta ona zaista predstavlja. Nastala je po tajnom dogovoru industrije autorskih prava i drugih monopolista. Čak i sada, kada zakonodavci dolaze na glasanje, nije im dozvoljeno da razumeju šta dokument zaista sadrži – jer definiše mnoge nove pojmove, koji su razumljivi samo u pogledu pregovora. Međutim, pregovori su tajni.
Ako kopirajt industrija gura nešto svom snagom, praveći se pritom da se ništa neće promeniti, a još i sprečavajući zakonodavce da shvate osnovne pojmove, šta mislite da ACTA sadrži?
To je industrija koja misli da je razumno da im zakonodavci daju moć da ubijaju kompetitivne zakone u stranoj zemlji gaseći njihove prihode, veb sajt, ili oglašavanje, na pomak njihovog prsta.
To je industrija koja misli da je razumno da oni treba da budu po zakonu stavljeni na vrh rezultata pretrage, a svoje slobodne konkurente zakonom da guraju na dno.
To je PRIVATNA industrija koja zahteva, preteći zakonom, da joj se omogući prisluškivanje celokupnog stanovništva, samo radi provere da li oni rade nešto što industrija ne voli, i ako rade, da se komunikacija cenzuriše po volji.
To je industrija koja tvrdi da građani treba da budu aktivno sprečeni da ostvare svoja osnovna prava, kao što su sloboda govora i izražavanja, ako to eventualno može da ometa poslovanje industrije.
To je industrija koja misli da je razumno da tuži male proizvođače karaoka za 1,2 milijarde dolara. Oh, i studenta za preko 4 miliona. Oh, i mrtvu baka.
To je industrija koja koristi dečju pornografiju kao pravnog ovna da se utre put za cenzuru, na način koji zaista boli decu i promoviše zlostavljanja dece.
To je industrija koja je postavila rootkit na muzičke CD-ove ljudi i preuzela potpunu kontrolu nad njihovim računarima, nad milionima njih – uključujući i veb kamere, mikrofone, datoteke na hard disku, sve. Progurali su se u domove ljudi i dobili oči i uši.
To je industrija koja, kada mislite da je pala na najniže zamislive moralne grane, ponovo dolazi sa novim kreativnim načinima da vas iznenadi.
Ako ova industrija želi taj zakonodavni paket tako neverovatno strastveno da se bore svim silama da ga dabiju, dok se pretvaraju da to nije velika stvar, i ni ne govore zakonodavcima šta je to, to je dovoljno za bilo kog korisnika da shvati da je to torba puna najmračnijih krvavih strahota. Očekujte da kodifikuju pomenute primere. I još gore. Očekujte da će biti mnogo, mnogo gore nego SOPA.

Tekst: RICK FALKVINGE
(Osnivač prve Piratske partije)

Prevod: Damjan Dobrila

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: