ivanmilke

Author Archive

YouTube-MP3 se bori protiv Google-a uz pomoć advokata i peticije

In Prevodi, Vesti on 3. July 2012. at 16:13

Prošlog meseca je Google uputio pravnu pretnju YouTube-MP3-u, jednom od najvećih sajtova na webu za konverziju sadržaja sa YouTubea.

Googleovi advokati su naredili da se sajt ugasi u roku od nedelju dana, ili će uslediti pravne posledice. Sada, nakon konsultacija o pravnim mogućnostima sa dva ugledna nemačka advokata, vlasnik sajta uzvraća udarac, i to uz podršku. Na Change.org-ovoj peticiji (koju možete potpisati ovde ) u kojoj se traži od Googlea da dozvoli rad alatki za konverziju je već prikupljeno preko 220 000 potpisa. Advokati tvrde da korisnici nisu odgovorni za kršenje copyrighta jer su njihove akcije pokrivene pravom da prave kopije za privatnu upotrebu. Izgleda da je Google već omekšao svoj stav.

Umetnici i haktivisti sabotiraju španski zakon protiv piraterije

In Dešavanja u piratskom svetu, Prevodi on 2. March 2012. at 14:09

Učestvujući u pokušaju sabotaže novog zakona protiv piraterije koji je danas stupio na snagu, stotine internet stranica u Španiji učestvuju u jedinstvenom protestu organizovanom od strane jedne tamošnje grupe haktivista. Svi sajtovi nude link ka pesmi koja „krši autorska prava“, a čiji je autor umetnik koji sarađuje sa učesnicima protesta i koji je prijavio stranice vlastima, kako bi iste pretrpao zahtevima.
Španija je jedna od nekoliko država u kojima su sudovi potvrdili da P2P stranice rade legalno. Ovakva situacija je naišla na neodobravanje Vlade Sjedinjenih država, koja je iza zatvorenih vrata pružala pomoć španskim vlastima u nacrtu novih zakona koji bi štitili interese vlasnika autorskih prava.
Pod pretnjom stavljanja na crnu trgovinsku listu SAD, Vlada Španije je pri kraju prošle godine na brzinu donela takozvani „zakon Sinde”. Ovaj zakon, na osnovu izveštaja vlasnika autorskih prava, omogućava blokiranje stranica koje ta prava navodno krše, što je stav nalik onom predloženom u američkom zakonu SOPA.
Zakon Sinde je danas stupio na snagu i odmah naišao na otpor. Grupa pod imenom Hacktivistas je berzo organizovala protest izrazito jedinstvenog oblika. Podsticali su internet stranice da postave link ka pesmi umetnika Emea Navarra, člana grupe za zaštitu prava muzičara SGAE i kritičara zakona Sinde.
Iako Navaro svoju muziku mahom objavljuje pod licencom Creative Commons, napravio je pesmu sa „svim pravima zadržanim“ specijalno za protest. Zahvaljujući kampanji haktivista, na stotine internet stranica sada bez odobrenja nosi link ka pesmi sa zaštićenim autorskim pravima, a Navaro je prvu turu stranica prijavio Ministarstvu kulture u toku jutra.

Rezultat je da će komisija koja bude dobila zadatak da ispita sve zahteve biti pretrpana žalbama. Sve prijavljene stranice trebva obraditi prema redosledu stizanja prijave, te će protest značajno usporiti proces istrage.
Cilj akcije je testiranje novog zakona, kako bismo bili prvi koji ga koriste i pokazuju apsurdnost i cenzuru koju on nosi“, kažu haktivisti u komentarima na svoju akciju.
Stranice koje učetvuju u kampanji snose rizik blokade od strane internet provajdera, ali prema zakonu moraju prvo da budu obaveštene o navodnom kršenju autorskih prava. Potom dobijaju šansu da uklone link koji krši autorska prava, kako ne bi bile blokirane.
Osim „sabotaže“, još jedan cilj protesta je da se otkrije kako funkcioniše postupak „skidanja“ sa mreže. Kako jedan član Hacktivistas kaže za TorrentFreak, još uvek je nejasno kako će komisija funkcionisati i na koji način će internet stranice eventualno biti blokirane.
Niko ne zna kako će da skidaju stranice. Mislimo da će od španskih firmi koje pružaju hosting stranicama tražiti i da ih skinu, a da će španski provajderi blokirati stranice koje imaju sedište van Španije.
Takođe, cenzurisaće se i internet stranice iz inostranstva, pa pozivamo sve širom sveta da nam se pridruže. Želimo da proverimo šta se dešava u svakom mogućem slučaju“, dodaje haktivista.
Hacktivistas su poznati po kontroverznim kampanjama. Grupa se 2008. godine okupila ispred sedišta socijalističke partije da javno razmenjuje fajlove sa zaštićenim autorskim pravima. Policija je znala šta se dešava ali ih nije ni takla, što navodi na zaključak da je P2P preuzimanje legalno.
Tokom narednih godina, grupa je pisala priručnike za izbegavanje cenzure na internetu, mapirala je mreže lobista za zaštitu autorskih prava i pokretala lažne državne kampanje z promociju copylefta i slobodnog pristupa kulturnim dobrima.
Pristupanje trenutnom protestu je lako: koristeći kodirani zapis koji se može naći na prezentaciji kampanje, na stranicu se postavi link ka pesmi kojom se krše autorska prava. Samo ne smete tražiti dozvolu od Emea Navara.

Одговоран грађанин не само да дели културу, већ и помаже уништавању копирајт индустрије

In Prevodi, rant! on 20. February 2012. at 10:25

Да ли се сећате почетака масовног фајл-шеринга? Оно на граници између dial-upa и интернетом повезаних система, када је Непстер стицао критичну масу? Док су се људи учили вештинама шеринг културе, копирајт индустрија није сматрала да ће људи наставити то да раде на дуже стазе. Веровали су да ће људи остати „поштени“.

„Поштени“,

Ову реч је копирајт индустрија користила све ово време како би наговорила људе да буду послушни. Поштени. Да ли вам ово данас звучи вероватно? Таква индустрија се дрзнула да користи такву реч?

На неко време, вероватно је и упалило. Не за нас који смо се бавили технологијом и знали да је шеринг природан и хуман, који смо се трудили да поставимо стандарде сутрашнјице, али стичем утисак да се у деловима популације „поштовање закона“ асоцирало са „бити поштен“.

Ускоро су се ствари промениле.

Људи су схватили да „поштење“ нема никакве везе са „прихватањем улоге у ригидном систему“ и „испуњавањем жеља темељно корумпиране индустрије“, упркос законима доношеним на телефонским седницама које копирајт индустрија навалентно гура под нос законодавцима. Поштовање закона и послушност монополу је постала супротност поштењу.

Тако је концепт поштења из дебате избачен и замењен хуманизмом и пријатељством – добри људи деле, упркос наводној већој штети по друштво.

Како је то текло већ неко време, људи су схватили да се не урушава небо као што су сви најављивали. Напротив, култура и мали бендови су заправо остварили завидан напредак кроз заобилазак чувара капија. Исход није био негативан, већ невероватно позитиван.

Позицију нам бране (иронично) управо напади копирајт индустрије на алтернативне канале дистрибуције које помажу креативним уметницима да заобиђу посредника који им узима 90-95% колача које задржава за себе.

Још се нешто десило: стари дигитални формати су изашли из моде. Индустријски произведене копије су постале неупотребљиве, као и трагикомичне методе заштите које ионако никада нису радиле. Одједном, ми који смо културу делили, урадили смо и нешто више: сачували смо је. Да није било пирата наш културни диверзитет би се изгубио на технолошком отпаду.

Тако је шеринг постао питање грађанске одговорности. Култура дељења није само добро дело за човечанство, већ и грађанска одговорност за очување нашег заједничког наслеђа, одговорност коју ни индустрија ни власт нису преузеле.

Ипак, рат копирајт индустрије против народа се наставља.

У свом запажању у књизи из 1984. године, Итиел де Сола Пул истиче да копирајт монопол не може да опстане у дигиталном добу увлачећи се у наше свакодневне активности без жестоке регулације саме комуникације. То је управо оно што копирајт индустрија покушава све време и због тога, овај монопол и ова индустрија су постали непријатељи слободе говора.

До 2010. године око пола популације је директно или индиректно учествовало у очувању и дељењу културе: сви у домаћинству имају користи од једне особе која обавља ову своју дужност. У Европи, то је око 250 милиона људи. Другим речима, то је 250 милиона гласова.

250 милиона европских гласова који преврћу 250 милиона евра новца за лобирање, сваки пут.

И тако, док копирајт индустрија наставља свој рат против човечанства, наше културе и наших грађанских права и слобода, дошли смо до тачке где одговорни грађани не само да деле и чувају културу, већ у одбрани друштва помажу уништење копирајт индустрије.

Сваки чин ка том циљу помаже и сваки чин постаје грађанска одговорност. 250 милиона Европљана који раде нешто мало сваки дан како би уништили ову корумпирану индустрију која стоји између нас и наше будућности, на крају дана дају резултат који пуно значи.

Текст преузет са Torrentfreak.com

Аутор текста: Рик Фалквинге

Piratska partija SAD je objavila knjigu “Bez sigurne luke”

In Dešavanja u piratskom svetu on 1. February 2012. at 12:03
Nova piratska knjiga PP SAD

Nova piratska knjiga PP SAD

Uobičajena kritika koju razni lobisti upućuju svim Piratskim partijama je da “oni samo žele besplatne stvari”, a ne proizvode ništa; da “kada bi to bila njihova dela, ne bi ih tako lako dali na skidanje.” Piratska partija SAD danas daje kontraargument tim kritikama, izdajući svoju sopstvenu knjigu.

Dostupna u prodavnicama u štampanom izdanju, ali takođe dostupna i kao eBook za besplatno skidanje, ova knjiga sadrži 20 eseja i tekstova 16 različitih autora. Sadržaj se dotiče tri izvorne teme Piratskih partija: Odgovornosti i transparentnosti vlasti, Privatnosti i “Intelektualns svojine”.

Jedan od autora je kolumnista Rick Falkvinge ( falkvinge.net ) koji diskutuje o Istoriji kopirajta. Takođe, knjiga sadrži diskusiju o Fluidnoj demokratiji u tekstu člana Nacionalne Fondacije za Nauku, Vilijama Simsa Bejnbridža, kao i pokušaj demistifikacije metoda koje je koristila  Piratska partija Nemačke u svom velikom, uspešnom poduhvatu u Parlamentu Berlina prošle godine. U knjizi možete naći beleške EFF-a o 4. amandmanu, kao i Univerzalnu Deklaraciju o Ljudskim Pravima UN (sekcija o privatnosti).

Pomoćni urednik knjige Endru Norton izjavio je da je razlog za izdavanje ove knjige “pomaganje u obrazovanju ljudi o ovim izuzetno važnim temama,” što je potpuno razumljiv povod s obzirom na ogromno nezadovoljstvo prouzrokovano skorašnjim pokušajima američkih vlasti da proguraju SOPA i ProtectIP zakone.

Knjiga se može kupiti u štampanom izdanju na Amazon.com ili besplatno skinuti u nekoliko eBook formata na www.nosafeharbor.com.

Originalni tekst

Prevod: Ivan Vuković

%d bloggers like this: