ivanmilke

Archive for the ‘Prevodi’ Category

Press Release: Rebellion on the Pirate Ship Extinguished!

In Vesti on 19. September 2012. at 16:33

This Release was written at the time the website piratskapartija.com was redirected to piratskapartija.wordpress.com due to attempted hijacking of the website and other web services by a radical right-conservative wing, which emerged for a moment within the pirates and which has been removed.

“The so-called “Pirate Movement” which these conservative right-wingers are founding is clearly expressly intolerant of minorities, especially of Roma people and sexual minorities. They clearly stated their intolerant attitude and defended it on Facebook, using a hijacked FB account of the Pirate Party: https://www.facebook.com/Piratska/posts/10151204285076187 After a few days of negotiations, the group refused to return the Facebook account to the Pirate party, so we had to act by clearly dissociating ourselves from this dysfunctional and potentially dangerous group of people.”, says Aleksandar Blagojević, the leader and founder of the Pirate Party for this Press Release.


The Pirate Party dissociates itself from this shameful and radical-right wing group, led by Marko Mitrović and other conservative rebels: Boris Prpić, Aleksandar Danilović, Maja Asanović, Goran Đukanović, Nenad Lazarov and Veselin Stojanovski.
“Let me remind you that the attempt to found an NGO in March this year http://www.seecult.org/vest/osnovan-piratski-pokret, was sabotaged by the incompetency of this group of people, who lead the current rebellion on our pirate ship, which we successfully extinguished earlier this week. We managed to save all the web services and data. Currently, we are repairing the website and the pirate platform on another server. Tempestuous times always teach us something new and this time, we are rewarding you with our contribution to knowledge and data sharing: http://pirati.rs/ This is currently the simplest help to TPB, while Serbian pirate cyber kung foo shall be presented very soon.” Blagojević continues.


A little reminder about the Pirates of Serbia:
The Pirates in Serbia are an oppositional unregistered collective of thinking people who actively work against this corrupted and criminal system. Our politicians are all, without exception, criminals who take their turns in waves and successively abolish our options for future and development. In accordance with that, the Pirates declare an open war against the current government and the crime. The Pirates do not live locally, let alone think in terms of concepts such as nations or traditional political parties. The whole planet is our home, we have friendly harbours in more than 60 countries and we work together, coordinated against crime because, unfortunately it knows no boundaries, which are constantly served through global TV brain washing.

Join us in creating the future and contact us at: headquarters@piratskapartija.com!

Pirates of Serbia, September 2012

saopštenje za javnost: Ugušena pobuna na piratskom brodu!

In Vesti on 19. September 2012. at 14:05

Ovo saopštenje je pisano u periodu kada kada je piratskapartija.com bila redirektovana na piratskapartija.wordpress.com zbog pokušaja preotimanja web sajta i ostalih web servisa od strane radikalnog desničarsko-konzervativnog krila koje se na trenutak iskristalisalo unutar piratskih redova i koje je odstranjeno.

“Takozvani “Piratski Pokret” koji ovi konzervativni desničari osnivaju, ima veoma jasno izraženu netoleranciju prema manjinama, posebno prema romima i sexualnim manjinama. Svoj stav o netrpeljivosti su janso izneli i branili facebook postom na preotetoj stranici Piratske partije: https://www.facebook.com/Piratska/posts/10151204285076187, nakon nekoliko dana pregovaranja grupa je odbila da vrati vlasništvo facebook stranice Piratskoj partiji tako da smo morali da reagujemo jasnom ogradom od ove nefunkcionalne i potencijalno opasne grupe ljudi.” – kaže za ovo saopštenje Aleksandar Blagojević lider i osnivač Piratske Partije.

Piratska Partija se ograđuje od ove sramotne i radikalno-desničarske grupe koja je predvođena Markom Mitrovićem dok su ostali konzervativni pobinjenici: Boris Prpić, Aleksandar Danilović, Maja Asanović, Goran Đukanović, Nenad Lazarov i Veselin Stojanovski.

“Da podsetim, neuspeli pokušaj osnivanja ngo u martu ove godine, http://www.seecult.org/vest/osnovan-piratski-pokret, je sabotiran nekompetentnošću iste ove grupe ljudi koja stoji iza aktuelne pobune na našem piratskom brodu koju smo uspešno ugušili početkom nedelje. Sve od web servisa i podataka je sačuvano. Trenudno štelujemo sajt i piratsku platformu na drugom serveru. Burna vremena nas uvek nauče nešto novo, i ovom prilikom vam poklonimo naš doprinos deljenju znanja i podataka: http://pirati.rs/, trenutno je najjednostavnija pomoć tpb-u, dok ćemo srpski piratski cyber kung foo demonstrirati vrlo uskoro.” – nastavlja Blagojević

Da vas podsetimo ko su i šta su Pirati Srbije:
Pirati u Srbiji su opozicini neregistrovan kolektiv mislećih ljudi koji aktivno rade protiv ovog korumpiranog i kriminalnog sistema. Na našoj političkoj sceni su svi odreda kriminalci koji se smenjuju u talasima i sukcesivno nam ukidaju opcije za budućnost i razvoj. U skladu sa tim Pirati objavljuju otvoreni rat protiv aktuelne vlasti i kriminala. Pirati ne žive u lokalu a još manje razmišljaju u granicama konstrukta kao što su nacije ili tradicionalne političke stranke. Nama je kuća cela planeta, imamo prjateljske luke u više od 60 zemalja sveta, i zajednički radimo u koordinaciji protiv kriminala zato što i kriminal na žalost ne poznaje granice koje se svakodnevno serviraju kroz globalno televizijsko ispiranje mozga.

Pridružite nam se u kreiranju budućnosti i javite se na: headquarters@piratskapartija.com!

Pirati Srbije, Septembar 2012

YouTube-MP3 se bori protiv Google-a uz pomoć advokata i peticije

In Prevodi, Vesti on 3. July 2012. at 16:13

Prošlog meseca je Google uputio pravnu pretnju YouTube-MP3-u, jednom od najvećih sajtova na webu za konverziju sadržaja sa YouTubea.

Googleovi advokati su naredili da se sajt ugasi u roku od nedelju dana, ili će uslediti pravne posledice. Sada, nakon konsultacija o pravnim mogućnostima sa dva ugledna nemačka advokata, vlasnik sajta uzvraća udarac, i to uz podršku. Na Change.org-ovoj peticiji (koju možete potpisati ovde ) u kojoj se traži od Googlea da dozvoli rad alatki za konverziju je već prikupljeno preko 220 000 potpisa. Advokati tvrde da korisnici nisu odgovorni za kršenje copyrighta jer su njihove akcije pokrivene pravom da prave kopije za privatnu upotrebu. Izgleda da je Google već omekšao svoj stav.

Trent Reznor priča zašto je napustio Interscope Records i tradicionalne modele izdavačkih kuća

In Prevodi on 29. March 2012. at 13:00

Čovek iza benda koji je u jednom trenutku podelio sa zajednicom materijal zbog kojeg danas hapse i ubijaju (kada je zaključan copyright-om). Grupa iza NIИ je doživela ovo od zajednice. Prosto – ako daješ postoji opcija da nešto dobiješ, ako ne daješ šansa da bilo šta dobiješ je nula.

gde god da ste na planeti NEĆETE dobiti "this content is not available in your coutry." NIИ muzika je slobodna i besplatna.

Preveli smo za vas razgovor sa Trentom preuzet sa theprp.com.

Na pitanje zašto je napustio Interscope Records i tradicionalne modele muzičke izdavačke kuće, odgovorio je:

„Pa, to je bilo otprilike… 2008, tu negde; šta se tu zapravo dogodilo: ugovor o snimanju ploče koji smo prethodno potpisali pre mnogo godina imao je velike pogodnosti zasnovane na ondašnjem stanju muzičke industrije, kada je to potpisano. U međuvremenu, industrija je propala, i pogodnosti tada više nisu imale smisla za izdavačku kuću.

Bile su astronomske u poređenju sa očekivanom zaradom. Tako da su nam zapravo bile predočene sledeće opcije: „E, ako hoćete da ostanete ovde, hajde da ponovo pregovaramo, ali da to bude realnije po nas u smislu pogodnosti, ako ne – onda radite sami.“

E sad, u to vreme sam pretežno bio u fazonu: „OK, muzičke kuće su pukle. Model je pukao.“ Imao sam periode kada sam morao da se pogledam u ogledalo i kažem: „Da vidimo. Upravo sam napravio album na koji sam potrošio godinu dana rada. Predao sam ga muzičkoj kući da ga fabrikuje. Iscureo je, i na netu sam, kiptim od besa na fanove koji pričaju o tome koliko im se sviđa novi album koji su upravo ukrali.“

A onda bih mislio: „Čekaj malo. Ne stoje ispred moje kuće i prave butleg kopije iz gepeka kombija, znaš, da bi zaradili pare. Dele svoje ushićenje zbog pesama koje sam napisao i muzike koju sam napravio. I uzbuđeni su zbog toga. A ja se nerviram na njih zbog čega?

Nisu čekali još mesec dana da odu do prodavnice ploča (ako uopšte uspeju da je pronađu) i kupe parče plastike koje ne žele, onda ga ripuju na svoje računare, da bi… u, al’ je ovo sranje.

OK, tu nešto ne valja.“ Ili mogu da ga kupe sa iTunes-a u formatu slabijeg kvaliteta, koji je u to vreme takođe bio zaštićen od umnožavanja, čemu sam se žestoko protivio.

Postaje veoma jasno, ako uspeš da ukloniš emociju iz jednačine. Sistem za isporuku je pukao. I veza između fanova i muzičara i izdavačkih kuća je takođe pukla. Mislio sam da sam dovoljno pametan da to dobro shvatim. Ono što sam naučio je da je potrošio… Tokom godina koje su usledile, do danas, pokušavao sam da eksperimentišem sa različitim poslovnim modelima.

Kao prvo, provodio sam vreme posvećujući pažnju onome što konzumenti žele. Znaš, sve to zvuči kao neko marketinško istraživanje i dosadno proseravanje marketinškog tipa, i jeste, ali opet postaje jasno: nikom drugom ovo nije palo na pamet. I menadžeri nam neće reći šta da radimo, a izdavačke kuće očigledno ne znaju šta da rade.

A ceo Internet i predlog da sve treba da bude besplatno? To je super ako ste klinac kod kuće, a manje super ako obezbeđujete taj sadržaj i mislite „OK, kako mogu ovo da nastavim da radim, ako je sve jednostavno džabe?“ To nije u redu, po mom mišljenju.

Ali niko ne želi da bude Metallica, ustane i kaže „Hej, s jedne strane vidi kako sam bogat. Sa druge strane, znaš brate, treba da mi plaćaš iako si siromašni student.“ Niko ne želi da zastupa taj stav, uključujući i njih same.

Tako da, između objavljivanja ploče Sola Vilijamsa i eksperimentisanja sa modelom po sistemu „plati ono što želiš“, što je dovelo do lepog osvešćivanja i nekako tužnih rezultata, po mom mišljenju, i razmatranja kako čovek zarađuje. Ako već idem na turneju i tu je karta za koncert na koji se nadam da ćete doći, znaš šta, dodaćemo i album uz kartu, sve na kraju ide u isti koš.

Ponovo sam razmatrao različite načine da kažem ljudima ono što želim i takođe pokušavao da budem prijateljski nastrojen prema potrošačima. Šta ljudi žele? Žele stvari koje nisu zaštićene od umnožavanja. OK. Žele da mogu da ih dele sa prijateljima? OK. Žele digitalne datoteke većeg kvaliteta? OK. Želeli bi da imaju utisak da dobro prolaze u pogledu odnosa cene i kvaliteta? To mogu da razumem. OK.

Šta da uradimo da sve to ima smisla? Znaš, potrošio sam mnogo više vremena nego što sam želeo tokom proteklih nekoliko godina pokušavajući da smislim odgovor na to pitanje.

I, tamo gde sam sad, shvatam da je to težak put i mislim da smo sada između dva poslovna modela. Činilo mi se jasnim da muzičke etikete nisu znale šta rade u ono vreme. Ali šta je sa druge strane: da sve radiš sam? Kada smo postali nezavisni, postali smo „hard core“ nezavisni. Nismo išli na varijantu „Hajmo sad na neku indi etiketu.“ koja ima isti poslovni model, ali može da se hvališe nezavisnošću za razliku od velike etikete, kao da to išta znači

Mi smo krenuli od nas samih. To je to. Nikakva etiketa. Etiketa smo ja i moj menadžer, koliko god glasan mogao da budem na Tviteru ili bilo gde drugde. I shvatiš nedostatke toga, da si glasan samo onoliko koliko ljudi žele da te slušaju. Pomaže ti da imaš ljude koji te podržavaju u onome što radiš i u deljenju informacija i, znaš, ne znam šta je to kul muzička radnja u Pragu.

I zato moja ploča nije u toj radnji u Pragu jer ne znam za nju. Prag me zanima, ali ne dovoljno da bih otišao tamo i pitao koja je kul muzička radnja, a onda sklopio ugovor sa njom, razumeš. To je van okvira onoga čime lično želim da se bavim.

Tako da eto još jednog dugačkog odgovora koji zapravo kaže: ne znam. Nisam razočaran stvarima. Mislim da je na mnogo načina trenutna situacija kao na divljem zapadu, i divlje je uzbudljivo, i zanimljivo je kad se nešto ovoliko poremeti, muzičke izdavačke kuće. Postoji neograničeni potencijal, ali takođe zahteva mnogo truda. Sada moram da uradim mnogo toga što onda nisam morao…“

O tome šta treba da se promeni u izdavačkom aspektu muzičke industrije:

„…Karijeru sam počeo kasnih osamdesetih, gde je obrazac bio: potpiši ugovor sa izdavačkom kućom. To je tvoja karta za uspeh. Moraš da imaš distribuciju, sve već imaju sređeno – promociju, svi timovi su na svom mestu.

I onda samo probaj da radiš najviše što možeš, i prekovremeno, pričali su mi kada smo potpisali prvi ugovor da ciljaju na to da održimo publiku do trećeg ili četvrtog albuma, da na mene gledaju kao na lika poput Princea, sa karijerom poput bendova kao što su The Cure ili Depeche Mode ili bendova koji su na sceni veoma dugo i još dugo će na njoj ostati. Ok, naravno, spreman sam. Spreman sam za dugotrajne napore; spreman sam da se ovim bavim.

Onda počinješ da učiš, kada se sretneš sa ugovorom. U, ko li se samo složio sa ovim ugovorom na početku, ovo baš i nije pravedan ugovor. Da vidimo, vi kao muzička etiketa meni pozajmljujete novac da napravim ploču, a onda moram da vam isti taj novac vratim. A nakon što vam ga vratim, posedujete ga zauvek. Uau.

A onda uspem da zaradim to parčence na kraju, ako uspem da dođem na nulu. Ali vi kontrolišete koliko trošim na marketing i druge stvari za koje moram da vam vratim pare. Tako da, čekaj malo. Mogu da prodam sve ove ploče i opet nikada ne dođem na nulu? A vi vodite sve račune?

I onda ako mi ne platite, nikada, onda moram da potrošim 25 hiljada dolara da se obavi revizija knjiga, da biste mi vi onda rekli „A da, dugujemo ti toliko i toliko“. To je baš sranje. Pa je tu onda i misteriozni, namerno zakomplikovan i zamršen svet izdavaštva, kako je to tek konfuzno. I mnogo muzičara, uključujući i mene, koji su samo želeli da stvaraju muziku, u nadi da je to neko shvatio.

I onda shvatiš da postoje – baš to što si rekao – neke nepravedne poslovne prakse i prednosti koje su uspostavljene. I ne kažem da niko ne treba da ima koristi od pesmi koje pišem ili da ja sve radim i zato sav novac treba da ide meni. Ali trebalo bi da nešto da zaradim i trebalo bi da jasno mogu da vidim odakle taj novac dolazi, ako već ja radim sav posao, u suštini. Ja sam napisao pesmu, meni je pala na pamet ta ideja.

Ali onda shvatiš da industrija počinje da puca, što znači da si u neku ruku srećan, ali opet si i tužan jer su ti lični prihodi ugroženi, i razmišljaš kako ćeš da izdržavaš sebe i porodicu u industriji u kojoj realno kao da proizvodimo pisaće mašine, razumeš? Ko još želi pisaće mašine. Svi još uvek čitaju i pišu, ali ne koriste kloparave pisaće mašine i, jebiga. OK.

Mislim, i nadam se više od svega, da je obećanje da kada stignemo do tog novog poslovnog modela, šta god on bio, gledano sa strane muzičke etikete i takođe sa strane izdavaštva, da neko u velikoj meri podržava prava muzičara, kada to počne da se shvata. I da u vreme potencijalne transparentnosti stvarni kreator sadržaja ima mesto za stolom, i da ga ne čerupaju sa SVIH strana i uzimaju svoj deo.

I šta smo videli da se dogodilo? Da li je iTunes model isplate pravedan prema izvođačima? Ne po mom mišljenju. Ono što ja, sa stanovišta potrošača, smatram sledećim najboljim modelom poslovanja, sledećom varijantom koja ima smisla, jeste da dođe do masovnog usvajanja usluga muzičke pretplate, kao što je Spotify.

Mislim da u doba rasprostranjenog širokopojasnog Interneta i kada svako ima računar u svom džepu taj osećaj da normalni ljudi nemaju ništa protiv koncepta oblaka i toga da se njihovi podaci negde čuvaju na sigurnom, ti podaci su tamo negde, ali su na sigurnom i oni im mogu pristupiti, mogu da pristupe svoj muzici koja postoji na svetu, sve im je to na dohvat ruke, bilo gde i bilo kada, to je super.

To zahteva i malo edukacije od strane tih kompanija, da pomognu ljudima da shvate šta je to. Ali mislim da bi to moglo da ima smisla. Ali da li je pravedno prema izvođaču? Ne baš. Samo pogledajte uplate koje stižu od tih servisa. Nije baš inspirativna suma i sigurno ne pokriva izgubljenu zaradu.

Ali mislim da je ono što vi radite ogroman korak u pravom smeru. Sa izdavačke tačke gledišta, svetlo u mraku, i transparentnost. I uvek bolni remont kada dođe vreme da promeni poslovni model. Kada nešto postane zastarelo, postoji mnogo otpora bolnom saznanju da stvari moraju da se promene.

U mom slučaju pre nekoliko godina, sedeo sam i shvatio „Hej, taj magloviti san koji sam imao, da samo sedim i da mi stižu čekovi za tantjeme do kraja života? Za nešto što sam uradio godinama ranije?“ Znate, u fazonu Eaglsa „Hej, Hotel California, stiže još jedan ček na milijardu dolara.“ Nema šanse.

Da možeš da zaradiš pozamašnu svotu od prodaje ploče. Nema šanse više. To je gorka realnost. Muzika je besplatna. Ne mislim da treba da bude besplatna, ali muzika je besplatna. Sada da odem na Google mogao bih da nađem bilo koju muziku besplatno. Tako može i bilo ko drugi, sa malo naprednijim sposobnostima pretraživanja. To je činjenica. Sa time se takmičite.

Ne kažem da je to pravedno, ali tako je. Bežati od toga je suludo. Mislim da smo u vremenu tranzicije i zaista se nadam da kada se slegne prašina i stvari postanu jasnije „Hej, pa ovo ima smisla“, da je neko imao muda i dovoljno integriteta da progovori u ime izvođača.

Bez izvođača, kako si rekao, bilo bi mnogo manje poslova u muzičkoj industriji. Bilo bi lepo videti, za promenu, da je izvođač predstavljen na taj način. Na iznenađenje mnogih, nisu svi izvođači bogati. Ne vozi svako ko objavi ploču Bentlija i ne živi u fazonu Cribs-a, zapravo to je pre mit nego realnost.

I dobro je imati izvođače u blizini, da prave stvari koje će ulepšavati tuđe živote. Bilo bi lepo pokušati uspostaviti novu paradigmu u kojoj postoji održivi stil života.“

Umetnici i haktivisti sabotiraju španski zakon protiv piraterije

In Dešavanja u piratskom svetu, Prevodi on 2. March 2012. at 14:09

Učestvujući u pokušaju sabotaže novog zakona protiv piraterije koji je danas stupio na snagu, stotine internet stranica u Španiji učestvuju u jedinstvenom protestu organizovanom od strane jedne tamošnje grupe haktivista. Svi sajtovi nude link ka pesmi koja „krši autorska prava“, a čiji je autor umetnik koji sarađuje sa učesnicima protesta i koji je prijavio stranice vlastima, kako bi iste pretrpao zahtevima.
Španija je jedna od nekoliko država u kojima su sudovi potvrdili da P2P stranice rade legalno. Ovakva situacija je naišla na neodobravanje Vlade Sjedinjenih država, koja je iza zatvorenih vrata pružala pomoć španskim vlastima u nacrtu novih zakona koji bi štitili interese vlasnika autorskih prava.
Pod pretnjom stavljanja na crnu trgovinsku listu SAD, Vlada Španije je pri kraju prošle godine na brzinu donela takozvani „zakon Sinde”. Ovaj zakon, na osnovu izveštaja vlasnika autorskih prava, omogućava blokiranje stranica koje ta prava navodno krše, što je stav nalik onom predloženom u američkom zakonu SOPA.
Zakon Sinde je danas stupio na snagu i odmah naišao na otpor. Grupa pod imenom Hacktivistas je berzo organizovala protest izrazito jedinstvenog oblika. Podsticali su internet stranice da postave link ka pesmi umetnika Emea Navarra, člana grupe za zaštitu prava muzičara SGAE i kritičara zakona Sinde.
Iako Navaro svoju muziku mahom objavljuje pod licencom Creative Commons, napravio je pesmu sa „svim pravima zadržanim“ specijalno za protest. Zahvaljujući kampanji haktivista, na stotine internet stranica sada bez odobrenja nosi link ka pesmi sa zaštićenim autorskim pravima, a Navaro je prvu turu stranica prijavio Ministarstvu kulture u toku jutra.

Rezultat je da će komisija koja bude dobila zadatak da ispita sve zahteve biti pretrpana žalbama. Sve prijavljene stranice trebva obraditi prema redosledu stizanja prijave, te će protest značajno usporiti proces istrage.
Cilj akcije je testiranje novog zakona, kako bismo bili prvi koji ga koriste i pokazuju apsurdnost i cenzuru koju on nosi“, kažu haktivisti u komentarima na svoju akciju.
Stranice koje učetvuju u kampanji snose rizik blokade od strane internet provajdera, ali prema zakonu moraju prvo da budu obaveštene o navodnom kršenju autorskih prava. Potom dobijaju šansu da uklone link koji krši autorska prava, kako ne bi bile blokirane.
Osim „sabotaže“, još jedan cilj protesta je da se otkrije kako funkcioniše postupak „skidanja“ sa mreže. Kako jedan član Hacktivistas kaže za TorrentFreak, još uvek je nejasno kako će komisija funkcionisati i na koji način će internet stranice eventualno biti blokirane.
Niko ne zna kako će da skidaju stranice. Mislimo da će od španskih firmi koje pružaju hosting stranicama tražiti i da ih skinu, a da će španski provajderi blokirati stranice koje imaju sedište van Španije.
Takođe, cenzurisaće se i internet stranice iz inostranstva, pa pozivamo sve širom sveta da nam se pridruže. Želimo da proverimo šta se dešava u svakom mogućem slučaju“, dodaje haktivista.
Hacktivistas su poznati po kontroverznim kampanjama. Grupa se 2008. godine okupila ispred sedišta socijalističke partije da javno razmenjuje fajlove sa zaštićenim autorskim pravima. Policija je znala šta se dešava ali ih nije ni takla, što navodi na zaključak da je P2P preuzimanje legalno.
Tokom narednih godina, grupa je pisala priručnike za izbegavanje cenzure na internetu, mapirala je mreže lobista za zaštitu autorskih prava i pokretala lažne državne kampanje z promociju copylefta i slobodnog pristupa kulturnim dobrima.
Pristupanje trenutnom protestu je lako: koristeći kodirani zapis koji se može naći na prezentaciji kampanje, na stranicu se postavi link ka pesmi kojom se krše autorska prava. Samo ne smete tražiti dozvolu od Emea Navara.

Одговоран грађанин не само да дели културу, већ и помаже уништавању копирајт индустрије

In Prevodi, rant! on 20. February 2012. at 10:25

Да ли се сећате почетака масовног фајл-шеринга? Оно на граници између dial-upa и интернетом повезаних система, када је Непстер стицао критичну масу? Док су се људи учили вештинама шеринг културе, копирајт индустрија није сматрала да ће људи наставити то да раде на дуже стазе. Веровали су да ће људи остати „поштени“.

„Поштени“,

Ову реч је копирајт индустрија користила све ово време како би наговорила људе да буду послушни. Поштени. Да ли вам ово данас звучи вероватно? Таква индустрија се дрзнула да користи такву реч?

На неко време, вероватно је и упалило. Не за нас који смо се бавили технологијом и знали да је шеринг природан и хуман, који смо се трудили да поставимо стандарде сутрашнјице, али стичем утисак да се у деловима популације „поштовање закона“ асоцирало са „бити поштен“.

Ускоро су се ствари промениле.

Људи су схватили да „поштење“ нема никакве везе са „прихватањем улоге у ригидном систему“ и „испуњавањем жеља темељно корумпиране индустрије“, упркос законима доношеним на телефонским седницама које копирајт индустрија навалентно гура под нос законодавцима. Поштовање закона и послушност монополу је постала супротност поштењу.

Тако је концепт поштења из дебате избачен и замењен хуманизмом и пријатељством – добри људи деле, упркос наводној већој штети по друштво.

Како је то текло већ неко време, људи су схватили да се не урушава небо као што су сви најављивали. Напротив, култура и мали бендови су заправо остварили завидан напредак кроз заобилазак чувара капија. Исход није био негативан, већ невероватно позитиван.

Позицију нам бране (иронично) управо напади копирајт индустрије на алтернативне канале дистрибуције које помажу креативним уметницима да заобиђу посредника који им узима 90-95% колача које задржава за себе.

Још се нешто десило: стари дигитални формати су изашли из моде. Индустријски произведене копије су постале неупотребљиве, као и трагикомичне методе заштите које ионако никада нису радиле. Одједном, ми који смо културу делили, урадили смо и нешто више: сачували смо је. Да није било пирата наш културни диверзитет би се изгубио на технолошком отпаду.

Тако је шеринг постао питање грађанске одговорности. Култура дељења није само добро дело за човечанство, већ и грађанска одговорност за очување нашег заједничког наслеђа, одговорност коју ни индустрија ни власт нису преузеле.

Ипак, рат копирајт индустрије против народа се наставља.

У свом запажању у књизи из 1984. године, Итиел де Сола Пул истиче да копирајт монопол не може да опстане у дигиталном добу увлачећи се у наше свакодневне активности без жестоке регулације саме комуникације. То је управо оно што копирајт индустрија покушава све време и због тога, овај монопол и ова индустрија су постали непријатељи слободе говора.

До 2010. године око пола популације је директно или индиректно учествовало у очувању и дељењу културе: сви у домаћинству имају користи од једне особе која обавља ову своју дужност. У Европи, то је око 250 милиона људи. Другим речима, то је 250 милиона гласова.

250 милиона европских гласова који преврћу 250 милиона евра новца за лобирање, сваки пут.

И тако, док копирајт индустрија наставља свој рат против човечанства, наше културе и наших грађанских права и слобода, дошли смо до тачке где одговорни грађани не само да деле и чувају културу, већ у одбрани друштва помажу уништење копирајт индустрије.

Сваки чин ка том циљу помаже и сваки чин постаје грађанска одговорност. 250 милиона Европљана који раде нешто мало сваки дан како би уништили ову корумпирану индустрију која стоји између нас и наше будућности, на крају дана дају резултат који пуно значи.

Текст преузет са Torrentfreak.com

Аутор текста: Рик Фалквинге

Piratska partija SAD je objavila knjigu “Bez sigurne luke”

In Dešavanja u piratskom svetu on 1. February 2012. at 12:03
Nova piratska knjiga PP SAD

Nova piratska knjiga PP SAD

Uobičajena kritika koju razni lobisti upućuju svim Piratskim partijama je da “oni samo žele besplatne stvari”, a ne proizvode ništa; da “kada bi to bila njihova dela, ne bi ih tako lako dali na skidanje.” Piratska partija SAD danas daje kontraargument tim kritikama, izdajući svoju sopstvenu knjigu.

Dostupna u prodavnicama u štampanom izdanju, ali takođe dostupna i kao eBook za besplatno skidanje, ova knjiga sadrži 20 eseja i tekstova 16 različitih autora. Sadržaj se dotiče tri izvorne teme Piratskih partija: Odgovornosti i transparentnosti vlasti, Privatnosti i “Intelektualns svojine”.

Jedan od autora je kolumnista Rick Falkvinge ( falkvinge.net ) koji diskutuje o Istoriji kopirajta. Takođe, knjiga sadrži diskusiju o Fluidnoj demokratiji u tekstu člana Nacionalne Fondacije za Nauku, Vilijama Simsa Bejnbridža, kao i pokušaj demistifikacije metoda koje je koristila  Piratska partija Nemačke u svom velikom, uspešnom poduhvatu u Parlamentu Berlina prošle godine. U knjizi možete naći beleške EFF-a o 4. amandmanu, kao i Univerzalnu Deklaraciju o Ljudskim Pravima UN (sekcija o privatnosti).

Pomoćni urednik knjige Endru Norton izjavio je da je razlog za izdavanje ove knjige “pomaganje u obrazovanju ljudi o ovim izuzetno važnim temama,” što je potpuno razumljiv povod s obzirom na ogromno nezadovoljstvo prouzrokovano skorašnjim pokušajima američkih vlasti da proguraju SOPA i ProtectIP zakone.

Knjiga se može kupiti u štampanom izdanju na Amazon.com ili besplatno skinuti u nekoliko eBook formata na www.nosafeharbor.com.

Originalni tekst

Prevod: Ivan Vuković

%d bloggers like this: